Svetionik


Istetoviraću tvoje ime
po snovima,
da me pronadješ i u magli.
Posle svih brodoloma
ja više nemam dušu,
ono što vidiš je ljuštura,
školjka.
Bole me tvoji nestalni tragovi
u pesku.
Uvek se vraćaš meni
dok svetlim na visinama
svoje oholosti.