VAVILON

Kada smo postojali u kamenu,

bili smo ćutanje,

u temelju novih nadanja.

U zidovima kule prkosnice.

Progovorili smo

da bi se razbili

i rasejali...

MALOGRADJANI

Njihov mali svet
omedjen je
prijatnom konverzacijom.
U kavezu usputnih ljubaznosti
nema mesta za lepet krila.
Izmedju nesrkane kafe
i sporo sažvakanog doručka,
zaglavilo se
Prijatno i Hvala.
Na uštirkanom čaršavu današnjice
proteže se juče.
Ispred besprekornog tepiha
nabila se jučerašnja svadja.
Prašina se sleže
na slike sa venčanja.
Sat otkucava uzalud.
Njihovo vreme je prošlo.

DAN

U meni je eksplodiralo sunce,

Puna sam rastopljenog zlata.

Bokorim se i rastem

Ka prozorima,

Da ga još jednom poljubim.

Kapi su vode

Blistavi trenuci

I korica hleba

Čuva oblik njegovog ujeda.

Rastežem dan do ivica

Da ga ispunim NAMA.

Nemi film

Neko nam je ukinuo zvuke i boje.
U ovom filmu dodeljena mi je
sporedna uloga.
Klavir je raštimovan
a pijanista svira
muziku za komedije.
Smejala bih se i ja
ali su mi usta vezana.
Samo platno svetli
u našoj tami.


Moli se publika da ne baca semenke, kokice
i ostalo đubre na pod.

Mačka

Hoću da spavam
u prozoru
tvoga pogleda
gde je uvek toplo.
Između sveta i mene
okno je tvoje stvarnosti.
Želim da volim svet
onako kako ga ti vidiš.
Veliki žuti cvetovi i
nasmejana lica.
I dok pada kiša
postajemo velika bajka.

Gromovnik

Buđenje

Ko si ti?
Šta si ti?
Veliki um iza kojeg se kriješ?

Hm, veliki ružan pas.
Ali da ti kažem nešto.
Uspavane princeze
bude se poljupcem.
Ne grizu se...
kidaju...
A ti?
Za dušu si me ugrizao,
zgrabio iznad pupka
i pocepao ono što
nikada nije sraslo.
Kažeš svet nije stvoren
po tvojoj meri.
tu si da ispraviš greške miliona.
Samo da te ne poljubim,
ne zavolim,
Ne priđem suviše blizu
pronađem meki deo oklopa
i zarijem svoju sujetu kao nož.

Gde ćeš da pobegneš?
U koju rupu da se zavučeš?
Kad pružena ruka zadrhti?
Gde ćeš ti biti?
Skriven u školjci, tvrdom oklopu?
Hiljadama kilometara udaljen
gde zubima kidaš svoju bol
kao cigaretu.

II
Nisam ja ta zverka,
koja ljubi ruku
za parče hleba bačeno pod noge.
A tebe?
Tebe bih obožavala,
za mrvice sa izgužvane postelje.
A čemu sve to?
Obožavani su uvek visoko,
dok mirišu neka druga polja
i tuđe ruže.
Zavući ću se i ja
u utrobu školjke.
Ali kako se vratiti
u miran san kad te gromovi probude?

III

Voda se ne može
dlanovima zadržati.
Uvek klizi kroz prste.
A vatra ljubi strasno
i samo pepeo
za njom ostaje.
Verujem u mladice
izdanke novog života.
To seme uvek proklija
i kad je tvorac mrtav.
I ja sam umrla
u tvom snu.

IV

Bacaš mi koske
da ih svu noć glođem
a ruku bih da ti poljubim
i meko tvoje lice.

Rekla bih ti hiljadu reči
ali ćutanje je glas
za tvoje nemo srce.

V

Naći ću čudesni sapun
da spere tvoj miris
sa moje duše.
I način da te zaboravim
moj veliki psu.
I imaj svet u rukama,
ali ne mene.
Ja nisam tvoja glina.
I nisam grad koji se osvaja,
goropad da me krotiš.
I ti nisi zver
ni ja lepotica,
I ovo nije naša bajka.

Beogradu

Svaki korak je težak,
u ovom gradu bez lica.
Ponavljanje ne donosi
uvežbanost pokreta.
Kao da hodam u inat vetru.
I nije mi pesak u očima
već plačem.
Nije mi ni do hlada.
Prži me sunce,
šiba vetar.
ali bar znam
da sam OVDE.

I dug je kao godina,
Godina bez nade.
Dopiši istoriju
na korici ukardene knjige,
da te zapamte.
Sporo promiču eoni ovde,
Zastali smo i čekamo.
Samo prašina polako pada po nama.
kao na zaboravljen nevestin veo.

Svaki je korak ovde uzaludan,
Hodam u smeru kazaljke na satu.
Da se ne izgubim.
Makar i išla stalno u krug.
Bar je staza utabana.
I dan traje dovoljno dugo.
Da od umora zaboravim
da želim i nešto drugo.