Beogradu

Svaki korak je težak,
u ovom gradu bez lica.
Ponavljanje ne donosi
uvežbanost pokreta.
Kao da hodam u inat vetru.
I nije mi pesak u očima
već plačem.
Nije mi ni do hlada.
Prži me sunce,
šiba vetar.
ali bar znam
da sam OVDE.

I dug je kao godina,
Godina bez nade.
Dopiši istoriju
na korici ukardene knjige,
da te zapamte.
Sporo promiču eoni ovde,
Zastali smo i čekamo.
Samo prašina polako pada po nama.
kao na zaboravljen nevestin veo.

Svaki je korak ovde uzaludan,
Hodam u smeru kazaljke na satu.
Da se ne izgubim.
Makar i išla stalno u krug.
Bar je staza utabana.
I dan traje dovoljno dugo.
Da od umora zaboravim
da želim i nešto drugo.